KOOPERATIVNO UČENJE U NASTAVI FIZIČKOG VASPITANJA

Apstrakt

U obrazovanju se konstantno preispituju modeli učenja i/ili osmišljavaju novi koji bi učenike pripremili za život u društvu u danas veoma promenjivom okruženju. Istovremeno se socijalnom i emocionalnom učenju (eng. social and emotional learning - SEL) poklanja sve veća pažnja. Alternativa potrebama verovatno jeste model kooperativnog ili saradničkog učenja, koji predstavlja oblik grupnog rada i rada u paru, gde učenici zajedničkim delovanjem postižu cilj. Mada je u praksi dokazana efikasnost kooperativnog modela na ishode u sva tri domena učenja: psiho-motornom, kognitivnom i afektivnom (time i napredak u SEL), ipak nije naišao na veću primenu u nastavi fizičkog vaspitanja u Srbiji. Navodeći učenike na saradnju i međusobno podržavanje tokom časova fizičkog vaspitanja, moguće je doprineti razvoju motornih/motoričkih/fizičkih sposobnosti i usvajanju motornih/motoričkih veština, ali i poboljšanju socijalnih veština, prevashodno inter personalnih veština i veština komunikacije, te razvoju emocionalnih kompetencija. U empirijskim istraživanjima učenici su ocenili ovaj model kao veoma koristan i zanimljiv, a njegova primena podstakla je i veću motivaciju za vežbanje. U radu je korištena metoda teorijske analize i sinteze. Cilj ovog rada je da se identifikuju teorijske specifičnosti i mogućnosti primene kooperativnog učenja u nastavi fizičkog vaspitanja.