КООПЕРАТИВНО УЧЕЊЕ У НАСТАВИ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА

Сажетак

У образовању се константно преиспитују модели учења и/или осмишљавају нови који би ученике припремили за живот у друштву у данас веома промењивом окружењу. Истовремено се социјалном и емоционалном учењу (енг. Social and emotional learning - SEL) поклања све већа пажња. Алтернатива потребама вероватно јесте модел кооперативног или сарадничког учења, који представља облик групног рада и рада у пару, где ученици заједничким деловањем постижу циљ. Мада је у пракси доказана ефикасност кооперативног модела на исходе у сва три домена учења: психо-моторном, когнитивном и афективном (тиме и напредак у SEL), ипак није наишао на већу примену у настави физичког васпитања у Србији. Наводећи ученике на сарадњу и међусобно подржавање током часова физичког васпитања, могуће је допринети развоју моторних/моторичких/физичких способности и усвајању моторних/моторичких вештина, али и побољшању социјалних вештина, превасходно интер персоналних вештина и вештина комуникације, те развоју емоционалних компетенција. У емпиријским истраживањима ученици су оценили овај модел као веома користан и занимљив, а његова примена подстакла је и већу мотивацију за вежбање. У раду је кориштена метода теоријске анализе и синтезе. Циљ овог рада је да се идентификују теоријске специфичности и могућности примене кооперативног учења у настави физичког васпитања.