ЗАСТУПЉЕНОСТ ДЕФИНИЦИЈА, ПРИМЈЕРА И АНАЛОГИЈА У УЏБЕНИЦИМА ФИЗИКЕ, БИОЛОГИЈЕ И ХЕМИЈЕ

Сажетак

Циљ рада јесте анализа заступљености и врста дефиниција, примјера и аналогија у уџбеницима физике и биологије за седми, те физике, биологије и хемије за осми и девети разред основне школе који се користе у Републици Српској. Метода која је коришћена у раду јесте анализа садржаја при чему су јединице анализе сегменти текста који садрже дефиниције, примјере и аналогије. У уџбеницима је фокус само на основном тексту, нису анализирана питања и задаци, нити лабораторијске вјежбе. Анализом наведених уџбеника смо утврдили да су највише заступљене дефиниције (953), затим примјери (519) и најмање аналогије (52). Добијени подаци упућују на то да би се требало радити на унапређењу и усавршавању уџбеника како би се учинили што разумљивијим ученицима. Сматра се да би садржаји у уџбеницима требало да буду креирани и представљени тако да су атрактивни ученицима, да одговарају њиховим суптилним потребама, интересовањима и аспирацијама, да их подстичу да размишљају о ономе што наставник каже и покаже, да властитом мисаоном активношћу долазе до рјешења, те тако обогаћују своје знање, погледе и увјерења. Очекивања која произилазе из резултата ове анализе јесте да уџбеник треба да презентује систем научних појмова који су дефинисани на адекватан начин, да их прате одговарајућа објашњења која су јасна, примјери и аналогије, како би ученици могли да уче са разумијевањем. Такође, уџбеник би требао да подржава формирање појмова, категорија, процедура уз помоћ којих ће ученик структурирати своје знање. Када се добро обликује уџбеник може се очекивати већа активност ученика, развој његове индивидуалности и креативности.