Сажетак
Вршњачка група представља важан контекст одрастања сваког детета, те тако постоје бројна теоријско-емпиријска настојања да се проуче њене карактеристике. Предмет овог истраживања је утврђивање основних димензија вршњачког статуса. Истраживањем је обухваћено 280 ученика трећег разреда основне школе, а од инструмената су коришћени социометријски упитник и упитник о социодемографским карактеристикама. Циљ је утврдити природу повезаности између димензија опажене популарности и социометријске прихваћености, њихових категорија, као и разлике у односу на опште социодемографске карактеристике деце и породица. Резултати истраживања недвосмислено указују на потребу дистинкције, јер се социометријска прихваћеност односи на ниво социјалне преференције детета у групи, док се опажена популарност односи на ниво његовог социјалног утицаја, без обзира на ниво социјалне преференције. У односу на појединачне категорије, највише подударања има између неприхваћености и непопуларности, док је посебно важан резултат о значајном броју ученика занемареног вршњачког статуса. Од социодемографских карактеристика, пол ученика и структура породице праве разлике. Резултати су од круцијалне важности за педагошку теорију и праксу која је, до сада, вршњачки статус тумачила и мерила једнодимензионално. Отварају се и друга истраживачка питања у правцу испитивања оних корелата који ближе одређују статус детета у групи вршњака.