Сажетак
Специфичности руралних школа и средина у којима се налазе окосница су ограничења и могућих решења за инклузивни развој. Ограничавајуће околности, предности и капацитети ових школа за захтеве инклузивног образова ња посматрани су кроз категорије средине, унутрашње организације, наставника, ученика и њихових потреба, анализом релевантне литературе. Резултати показују да средина може ограничавати развој инклузивности уколико је веома затворена и традиционална, а да се предност препознаје у неговању породичних вредности и емпатије. Недостајућа подршка се издваја у сарадњи са специјализованим институцијама и професионалним стручњацима. Малобројна и вишегенерацијска одељења пружају шансу за боље познавање ученичких индивидуалних потреба и могућности и добра су основа за развој инклузивности. Наставници са честим миграцијама у веће средине напуштају одељења, тако да њихова промена ремети адаптацију ученика. Инклузивност подразумева и додатне компетенције наставника за њен развој у школи а истраживања показују да се наставници не осећају довољно компетентно и сигурно у њеној имплементацији. Јачање капацитета за развој инклузивних школа треба да буде усмерено на развијање и унапређивање механизама подршке кроз националне стратегија преко развоја локалне средине, капацитета школе и наставника који раде у њој.