STUDIJSKI PROGRAMI PEDAGOŠKIH I NASTAVNIČKIH FAKULTETA I STAVOVI STUDENATA PREMA ZNAČAJU I TEŠKOĆAMA OBRAZOVNE INKLUZIJE UČENIKA MIGRANATA

Apstrakt

U kontekstu javnih i obrazovnih politika da su nastavnici i drugi edukatori ključni akteri društvenih promena usmerenih ka izgradnji socijalne pravde i inkluzije, aktualizuju se pitanja kvaliteta znanja i kompetencija studenata budućih prosvetnih radnika za rad sa učenicima migrantskog porekla. U radu su predstavljeni rezultati korelacione studije o povezanosti doprinosa studijskih programa pedagoških i nastavničkih fakulteta sticanju znanja i razvoju kompetencija studenata za obrazovni rad sa učen cima migrantima, s jedne strane i, stavova budućih prosvetnih radnika o značaju i teškoćama obrazovne inkluzije učenika migranata, s druge strane. Istraživanje je realizovano tokom februara i marta 2024. godine na uzorku studenata pedagoških, filoloških i filozofskih fakulteta u Srbiji (N=268). Za potrebe istraživanja, konstruisani su i primenjeni sledeći istraživački instrumenti: Upitnik o teškoćama i barijerama obrazovne inkluzije učenika migranata i Skala procene o stavovima studenata prema obrazovnoj inkluziji učenika migranata. Rezultati dobijeni deskriptivnom statistikom sugerišu da budući prosvetni radnici pozitivno procenjuju doprinos studijskih programa sticanju znanja i razvoju kompetencija za rad sa učenicima migrantskog porekla, kao i značaj obrazovne inkluzije učenika migranata. Kao najveće teškoće obrazovne inkluzije učenika migranata oni izdvajaju: jezičku barijeru, stereotipe i predrasude prema učenicima migrantima i vršnjačku odbačenost. Rezultati korelacione analize pokazuju da postoji značajna, pozitivna i niska povezanost samo između doprinosa studijskih programa sticanju znanja za obrazovni rad sa učenicima migrantima i stavova budućih prosvetnih radnika prema značaju i teškoćama obrazovne inkluzije učenika migranata. Dobijeni rezultati dalje sugerišu je težište u inicijalnom obrazovanju budućih prosvetnih radnika na sticanju znanja o različitim aspektima obrazovne inkluzije učenika migranata, ali ne i na njihovom osposobljavanju za neposredni rad sa ovom društveno osetljivom grupom. Zbog navedenog, potrebno je značajno unaprediti studijske programe fakulteta koji obrazuju buduće učitelje, nastavnike jezika i pedagoge, posebno u domenu sadržajnih osnova koji doprinose razvoju ključnih veština, sposobnosti i stavova za budući rad sa učenicima migrantskog porekla.