Сажетак
Вишедеценијске тенденције у васпитно-образовном систему указују на потребу да се дјеци приступи холистички и да се код њих подстичу и развијају оне компетенције, способности, вјештине и знања којима ће оно моћи да одоовори на изазове савременог друштва. Настава ликовне културе јесте један у низу предмета који код дјеце развија креативност, осјећај за лијепо и критичко мишљење. Предмет овог истраживања је улога умјетничког дјела као фактора мотивације за развијање и подстицање ликовних способности ученика млађег школског узраста у настави ликовне културе. За потребе истраживања осмишљен је експериментални програм под називом Егземплари ликовне умјетности са циљем да подстакне дјецу на стваралаштво. Проблем истраживања био је утврдити да ли и у којој мјер ликовно умјетничко дјело XX вијека кроз планиран егземпларани програм примјене дјела у настави ликовне културе развија креативност код ученика нижег основношколског узраста. Циљ истраживања је био да се утврди утицај увођења егземплара ликовне умјетности у наставу и колико ће то утицати на развој ликовних способности и развој креативности код ученика. Спроведено је експериментално истраживање у настави ликовне културе у виду увођења егземплара умјетничког дјела. Истраживање је спроведено на узорку од 840 ученика, узраста од 7 до 11 година у основним школама у Бањој Луци. Истраживање је показало да су ученици експерименталне групе показали много боље перцептивне способности у односу на ученике контролне групе. Тиме се указује на чињеницу да се наставна пракса може унапредити систематичнијом употребом умјетничког дјела у настави ликовне културе. Ови закључци истраживања пружају основу учитељима за осмишљавање ликовних програма у којим ће умјетничко дјело бити важно наставно средство са богатим могућностима унапређивања васпитно – образовног система.