СТУДИЈСКИ ПРОГРАМИ ПЕДАГОШКИХ И НАСТАВНИЧКИХ ФАКУЛТЕТА И СТАВОВИ СТУДЕНАТА ПРЕМА ЗНАЧАЈУ И ТЕШКОЋАМА ОБРАЗОВНЕ ИНКЛУЗИЈЕ УЧЕНИКА МИГРАНАТА

Сажетак

У контексту јавних и образовних политика да су наставници и други едукатори кључни актери друштвених промена усмерених ка изградњи социјалне правде и инклузије, актуализују се питања квалитета знања и компетенција студената будућих просветних радника за рад са ученицима мигрантског порекла. У раду су представљени резултати корелационе студије о повезаности доприноса студијских програма педагошких и наставничких факултета стицању знања и развоју компетенција студената за образовни рад са ученицима мигрантима, с једне стране и, ставова будућих просветних радника о значају и тешкоћама образовне инклузије ученика миграната, с друге стране. Истраживање је реализовано током фебруара и марта 2024. године на узорку студената педагошких, филолошких и филозофских факултета у Србији (Н=268). За потребе истраживања, конструисани су и примењени следећи истраживачки инструменти: Упитник о тешкоћама и баријерама образовне инклузије ученика миграната и Скала процене о ставовима студената према образовној инклузији ученика миграната. Резултати добијени дескриптивном статистиком сугеришу да будући просветни радници позитивно процењују допринос студијских програма стицању знања и развоју компетенција за рад са ученицима мигрантског порекла, као и значај образовне инклузије ученика миграната. Као највеће тешкоће образовне инклузије ученика миграната они издвајају: језичку баријеру, стереотипе и предрасуде према ученицима мигрантима и вршњачку одбаченост. Резултати корелационе анализе показују да постоји значајна, позитивна и ниска повезаност само између доприноса студијских програма стицању знања за образовни рад са ученицима мигрантима и ставова будућих просветних радника према значају и тешкоћама образовне инклузије ученика миграната. Добијени резултати даље сугеришу је тежиште у иницијалном образовању будућих просветних радника на стицању знања о различитим аспектима образовне инклузије ученика миграната, али не и на њиховом оспособљавању за непосредни рад са овом друштвено осетљивом групом. Због наведеног, потребно је значајно унапредити студијске програме факултета који образују будуће учитеље, наставнике језика и педагоге, посебно у домену садржајних основа који доприносе развоју кључних вештина, способности и ставова за будући рад са ученицима мигрантског порекла.